Поводом 6. августа, Дана рудара на спомен обележју Мајдан у Селу Костолцу венце су положили представници Огранка „ТЕ–КО Костолац“, Града Пожаревца, Градске општине Костолац и Синдиката термоелектрана и копова Костолац. Испред Градске општине Костолац венац су положили председник Серџо Крстаноски, председница Скупштине Милена Церовшек и начелница Управе Ана Тишма.

Приликом полагања венаца директор Дирекције за производњу угља Драгослав Славковић подсетио је на покретање првих постројења:

„Богати власници првих индустријских постројења из крајева где је индустрија већ  хуктала донели су у наше крајеве нове погледе на свет и нову културу. Међу њима био је Ђорђе Вајферт, Немац по пореклу, али душом Србин. Отворио је први рудник у Костолцу. Угаљ је користио за рад парне пиваре у Београду. Вајферт је био пионир модерног рударства и зачетник српске индустрије и банкарства јер је и дуго низ година био и гувернер Народне банке.“, рекао је још Славковић.

Славковић се затим осврнуо на значај Костолца као неопходну карику електроенергетског потенцијала Србије и најавио пуштање блока Б3 следеће године:

„Данас Костолац представља неопходну карику електроенергетског потенцијала Србије. Костолачки блокови Б1 и Б2 су у еколошком смислу најсевременији блокови ЕПС-а. Наредне године планирано је пуштање блока Б3 и његово прикључење на мрежу. Како резерве угља на површинском копу Дрмно у овом тренутку износе око 200 милиона тона и како је овај површински коп једини снадбевање свих блокова у Костолцу, те је век трајања блокова лимитиран на 2038. годину или 2039. Годину ЕПС и огранак Костолац су протеклих година уложиле значајна средства и сређивању новог лежишта имоновано као Западни Костолац.  У марту 2020. године од стране Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду завршена је студија изводљивости експлоатације лежишта Западни Костолац. Студија је показала да на лежишту Западни Костолац има 350 милиона тона угља, а да се изнад угљеног слоја налазе значајне количине шљунка који би се наменски користио за даљу прераду и пласман на тржиште. Због тога је потребно што пре урадити главни рударски пројекат како би се створилу неопходни предуслови за отварање површинског копа Западни Костолац, а тако би се у континуитету омогућио сигуран и стабилан рад постојећих термокапацитета и не би се стрепело од енергетске кризе нити од увоза.“, закључио је Славковић.

Саша Павловић, градоначелник Пожаревца, истакао је значај и тежину рударског посла:

„Не морамо посебно говорити и томе да је угаљ један од најзначајнијих енергената и да је од почетка његове експлоатације у Србији дао немерљив допринос за њен развој. Подсетићу да је пре костолачког рудника у нашој земљи био отворен само Сењски рудник, тако да можемо рећи да у тим развоју имате водећу улогу међу осталим рудницима који постоје данас на нашем тлу. Од 1903. године и поменутог штрајка сењских рудара услови рада и статус запослених у рудницима и коповима вишеструко се променио. Има и оних, истина малобројних, који мисле да је та промена и више него довољна, њих бих позвао да само једну смену и то у сваком годишњем добу проведу на вашем радном месту. Верујем да би из корена променили своје мишљење када би на копу осетили врућину, хладноћу, кишу и снег, а да притом знају да вађење угља не сме стати. Поред модерне механизације ипак је људски фактор незаменљив, па тако и ваше присуство у овим тешким условима.“, рекао је између осталог Павловић.

По завршетку церемоније уследио је културно-уметнички програм „Моја Србија”.